Mi nismo poznali vas po zastavama,
Ni vaše heroje „od lavova ljuće”
Sve na kolenima vukli ste se k nama
Noseć mač ubice i luč palikuće.
Bez buktinja ide ta vojska što ćuti,
Požar sela svetli za marševe gorde…
Vaše gromke himne ne čuše nam puti:
Nemo ubijaju decu stare horde.
Polomiste više kolevki, o srama!
Nego herojima otvoriste raka,
Podaviste više njih u posteljama,
Nego što ste u krv srušili junaka.
Uzeli ste oči freskama sa svoda,
Glave kipovima heroja iz bajke;
Spržili ste seme u strahu od ploda,
I reč ubijali ubijajuć majke!
Presiti se zemlja od krvavog vala,
Ali vam pobeda ne osvetli lice;
Jer lovor ne niče s bunjišta i kala,
On je za heroje, a ne za ubice!