Ja snevam o Ženi, većoj no sve žene,
Čija će lepota biti Tajna svima,
Što je kao Božji dah u prostorima,
Koji ne dotače nikog osim mene.
Njen čar da je moje veliko otkriće,
Da mirno prisustvo te čudesne Žene
Ne razume više niko osim mene,
Osim moje večno očarano biće.
I pre čijom gordom lepotom od sviju
Samo ja otvorih oči očarane,
I Srce k`o crni cvet iz gluhe strane,
Nevidljive kapi dok na njega liju.
I njena lepota, tako nedogledna,
Neobeščašćena hvalama glupaka,
Da obiđe tiho, kao snoplje zraka,
Sve tamne puteve Duše, samo jedne.
I ja ključar čudne lepote, da s tajnom
Srećom vidim jasno da je ova Žena
Od istoga svetlog tkiva načinjena
Od koga i bolni moj san o Beskrajnom...