Patnju I bol osecaju svi
Od neuzvracene ljubavi ћivoti su I'm zli
U unakaћenu decu, izrastaju sad
Dok hodaju ulicama, љiri se smrad.
Sa iglom u ruci, prslih vena
Oni su deca frigidnih ћena.
Oceva drskih, lica bez smeha
Padaju u ocaj, u gradu punom greha
Mozgova praznih, razbijaju
Svakog dana ubijaju
Kradu, unose strah u vladu
Poremecenu celjad vrbuju mladu.
Trula kuca je njihova baraka
Ћivi ћivot tek od sumraka
Puno groblje njihovih raka
Ћivela anarhija, anarhija sada.