Još od onih dana kad sam
U sobi ostajao sam,
Igrao sam se
Sa sestrinim lutkama.
Voleo sam ljubiti I'm plastične usne
I to mi je ostala sad navika.
Da ih dodirujem tamo gde se ne sme
I vičem,, tri boda u gostima’'!
Švić, švić, iha…
Zato kaži koliko koštaš,
Znam, hoću da mi daš
Da se napokon spoje
Moje telo I tvoja plastika.
Jer za drugačije ja ne znam.
Za drugačije ja neću da znam.
Koliko košta kod tebe
,, Tri boda u gostima’'?
Švić, švić, iha…
Tri boda u gostima!