Slabo divanim mađarski, nešto malo, a i to s greškom.
Tečno govorim rukama i perfektno se služim smeškom.
Ali madžarski ne umem, daj, nauči me, ‘leba ti!
Nisam mog’o da pomislim da će mi tol’ko trebati.
Tvoje oči mastiljave, crne zrele višnje španske,
Tvoje usne sladunjave kao rizling od berbe lanske,
Suva trava sva šuškava, kao žipon na nevesti,
Ali džabe pripovedam kada ne umem prevesti.
Ma, gdi ćeš naći boljeg momka za te pare?
Ne budi smešna draga ti, možeš do veka tragati,
Al’ nećeš naći nikog, tako mi gitare,
Ko će te više voleti i ko će lepše lagati.
Slabo poznajem Szent Tomazs, ali stignem do tvoje kuće.
Tiho zazvečkam šibicom, sve se ponadam: možda čućeš.
Ali pendžeri miruju, a te firange čipkane
Samo vatru potpiruju tvojom ručicom pipkane.
Ma gdi ćeš naći boljeg momka za te novce?
Da ste mi sretni on i ti, ja ću se o’ma’ skloniti,
Al’ me na svilen gajtan veži kao zvonce
I samo cimni kad poželiš – ja ću ti zazvoniti.
Slabo divanim mađarski, nešto malo, a i to mani.
Učio sam iz čitanke, al’ sam ost’o na osmoj strani.
Babe su me začarale perom iz krila selice,
Ali ti ćeš me rešiti moja medena čelice.
A hold a felhok mögé rejtozött,
Két csillag csak az égen
Mint a szemed,
Mint a gyöngyharmatka…
A… tja, ne znam kako se kaže đurđevak.