[Verse 1]
Где се Дунав састао са Савом,
моја душа преко реке пређе.
Разум ми се растао са главом,
помрчина спустила на веђе.
[Verse 2]
Моћна водо, најслађа слободо,
помери ме из овога стања.
Моја драга док крај тебе хода,
груди носи к'о одликовања!
[Chorus]
Заклеле се, само срцу служе,
Миришљаве латице од руже!
И кад љубе, а и када неће,
Усне вреле као пламен свеће!
[Verse 3]
Опекле ме, болело ме није,
И не би ме охладила Сава.
То признајем, али она крије
Како ноћу с Анђелима спава.
[Verse 4]
И док спава, најтежа јој казна,
Мене сања, сваке друге ноћи!
Она сања миловања разна
И пита се да ли ћу јој доћи...
[Chorus]
Заклеле се, само срцу служе,
Миришљаве латице од руже!
И кад љубе, а и када неће,
Усне вреле као пламен свеће!
Заклеле се, само срцу служе
Миришљаве латице од руже!
И кад љубе, а и када неће,
Усне вреле као пламен свеће!
[Verse 1]
Где се Дунав састао са Савом,
моја душа преко реке пређе.
Разум ми се растао са главом,
Помрчина спустила на веђе...
[Outro]
Featured lyrics